PERSÖNLICHES

Nachname, Vorname	Djordjevska Kostadinka - Koca
Bild
Biographie	KOSTADINKA - KOCA DJORĐEVSKA, rodjena 23. maja 1952. godine u Šemšovu kod Tetova. Piše poeziju i prozu za decu i odrasle. Objavila je vise zbirki pesama na makedonski jezik, dvojezičnu knjig pesama i proze, a zastupljena je i u mnogim antologijama i književ-nim časopisima na makedonskom, srpskom i nemačkom jeziku. Član je Saveza pisaca Nemačke od 1997. godine, a od 1998. godine i član Udruženja pisaca Makedonije, kao i UP 7 Frankfurt na Majni. Aktivna je na svim medjunarodnim projektima na polju kulture sa kosmopolitskim temama  na razumevanju medju narodima na makedon­skom, srpskom i nemačkom jeziku, kao i humanitarnom i duhovnom radu u Severnorajnskoj oblasti. Kao slobodni umetnik od 1995. godine otvara puteve svojoj matici pionirskim radom na polju kulture.  Ža njeno stvaralaštvo je dobila nagradu "Iselenička gramota" od Matice iscljcnika Makedonije na Struškim   večerima poezije 1996. godine, Nagradu za rodoljubivu poeziju "Evropskili novosti" dobija 1999. godine na Maj-skim susretima  pisaca u Frankfurtu na Majni, a za ciklus pesama dobija prvu  nagradu od izdavačke kućc "Gramatika" iz Podgoricc Ii 2000-oj godini, «Povclju» grada Strugc za njen doprinos razvoju kulture u 2004-oj godine kao i 2005 godine ,knjizevnu nagradu «Kocicevo pcro» 2006. godine Zadužbine «Petar Kocic» Banja Luka-Beograd za dvojezičnu knjigu «Kljuc ljubavi/ Клучот na љубовта», kao i druga priznanja i odlikovanja. Živi i radi u Menhengladbahu u Nemačkoj još od 1970 godine.
Kontakt	-
Sonstiges	-

BÜCHER

Veröffentliche Bücher	Cover
KLJUČEVI DUŠE	Kein Cover
DNEVNIK JEDNE MEDICINSKE SESTE	Kein Cover
ZAPISI IZ TETOVA (dvojezične knjige)	Kein Cover
IZ DNEVNIKA JEDNE MEDICINSKE SESTRE	Kein Cover
SUNČANA OTADŽBINA	Kein Cover
REVOLUCIONARNO DOBA	Kein Cover
KLJUČ LJUBAVI
Sternenweg zu meinem Sternbild

LESEBEISPIELE 

ПЕСМА ЗА ХРИСТИНУ

Песме за Христину нађох
У осмеху благом крај чесме
У њеној игри, несташлуцима,
Па су из мене извирале песме.
 
У њеним радосним очима,
Када je самном делила радост,
И понекд знадох, без иједне речи,
Шта ми њене очи кажу, за младост.
 
Песме за Христину нађох
И у нјеним сузама што теку,
Па сам унапред знала увек
Какве je муке у срцу пеку.
 

STARE MELODIJE

Kad sam još bila devojka
u boji naše kose
nosila sam nostalgiju
starih melodija.
Odjek tih pesama
šeta u mojoj duši
čupa bujna osećanja
neizbrisivih osećanja.
Zato ne mogu da odredim
koliko sam još tuđa u tudini.
 
Koliko mi je tuđa tudina
kada su toliko jaki
odjeci starih melodija.

 
СТАРИТЕ НАПЕВИ
 
Уште кога бев девојка
во цветот во нашите коси
ja носевме носталгијата
на старите напеви.
Ехотот од тие песни
шета во мојата душа
корне бујни чувства
за неизбришливите спомени.
Затоа не можам да си одредам
колку сум и туга на тугинава.

Колку ми е туга тугинава
кога се толку силни
ехата на старите напеви.
 

Solingen

(za familiju Gene koja je 29.05.2003. godine

 u nasilnom požaru izgubila 5 članova porodice)


Solingen će ostati
ključni svedok
bezumnog čina
današnje civilizacije.

Ostajemo bez reči

ali i sa ćutnjom
nešto rekosmo,
možda i previše.
Kada si stranac
u sreu Evrope,
tada ti sree
k'o časovnik
otkueava
poslednje minute
jedne potajne Evrope.
 

MOSTOVI
 
Vidljivi i nevidljivi
od jedne na drugu stranu
razapinju se
čudesnom magijom
gvožđa i betona
dve obale spajaju.

Rastegnuti kao lukovi
od veštih ruku se znoje
vise iznad vode i bezdana
surove predele krote.
 
Čak i duša kad oprašta
na svoj način most povezuje.
 

МОСТОВИ

Видливи и невидливи
од една до друга страна
се распнуваат
со чудесна магија
на железо и бетон
два брега спојуваат.

  Растегнати како лакови
од вешти раце се потат
висат над води и бездна
сурови предели кротат.

Дури и душата кога простува
на свој начин мост замостува.

 
LJUBAV BEZ GRANICA
 
Od mog rodnog Tetova
pa do svih meridijana na svetu
šaljem vest
poruka ljubavi bez granica:
Nijedna granica na svetu
koju je čovek napravio
nije priznata
od moje ljubavi bez granica.
 
Moja ljubav bez granica
nedeljiva je
kao i čovek što je nedeljiv.
 

ЉУБОВ БЕЗ ГРАНИЦИ
 
Од родното мое Тетово
па до сите меридијани по светов
прокам вест
порака со љубов без граници:
Ниедно граница на светов
што човекот ja направил
не е призната
од мојата љубов без граници.

Мојата љубов без граници
е неделива
како и човекот
што е неделив.
 

IZVORI
 
Klokoću u mojоj duši
daleki šum im čujem.

Zapljuskuje me reka reči
nadošla voda po dvorištima.

U čamac mi se pretvara rečica svaka
i plovi po nekom dalekom moru.
 
Izvori klokoću u mojoj duši
šum dalek slušam cele noći.
 
Zbog njih san kradem
i od nesanice stradam!
 

ИЗВОРИ
 
Клокотат во мојата душа
шум далечен им слушам.

Me заплиснува река од зборови -
надојдена вода по дворови.
 
Во кајче ми се претвора зборче секое
и плови по море далечно некое.
 
Извори клокотат во мојата душа
шум далечен санок им слушам.
 
Заради нив од сонот крадам
и од несоници страдам!
 

Čuvari mojih čežnji
 
U lepotama
Mog rodnog kraja
Kriju se
Tajne mojih čežnji.
Njih
Otkrivam
Samo u snu,
Jer je i on tajanstven.
Možda se tako trebaju
Čuvati
I tajne mladosti
za kojima se
večito kroz vekove čezne.
 

Buni se u meni
 
Često se
u meni buni detinjstvo
koje doživljavam
kao rasplamsalo sunce,
a ono me
na igru mami.
 
Često se
u meni buni mladost
koju istovremeno doživljavam
kao brodolom duše,
a ona me na pesmu zove
 
Često se
u meni bune
i detitnjstvo i mladost
kao čežnja i nostalgija,
pa me na igru i pesmu
u polje tetovsko
kao i nekad
pozivaju

Gde spoznah svet
kao nezamenljivu lepotu.   

 
DA LI ĆE TOGA JEDNOM BITI

Da Ii će jednom
I svet biti
Kao što je i lepota
Bez granica,
Da ga gledamo
Kosmopolitskim očima,
Da mu se radujemo
Širokogrudom dušom,
Da ni jedna granica
Ne postoji!
 
I da
do duhovne prestonice,
do Ohrida stignem,
do prvog fakulteta bogoslovskog,
do prvog univerziteta Evropskog
do prve škole
«Svetog Klimenta».

Da Ii će toga jednom biti,
da Ii će biti?

Da stignem bez granica

I carina

Do te kosmopolitske Struge,

Do tog pesničkog gnezda,

Da prodjem jednom bez muka

Po tom poluostrvu balkanskom.

Da Ii će toga jednom biti,

Da Ii će biti?

I da ne lupam

Na stotinu raznih vrata

već da ulazim

preko praga

Kuće Miladinovaca.

KRITIKEN

-